KK iz naslova stands for koj’ kurac, prirodno.
Naslov je višesložan.
Ujedno opisuje moj odnos sa životom trenutno kao i moju reakciju svaki put kad krenem nevino da skrolujem bilo gde, bilo šta.
Napunila sam 28 ove godine i najteže mi pada to iz neba pa u rebra saznanje da se odgovornost mora preuzeti. Neke stvari su ostale u prošlosti a sa njima i ta goes without saying filozofija da ću sa nebodera loših odluka i dugova moći u svakom trenutku da skočim i dupetom se dočekam na mekani dušek podrške i zaleđine gospođe mame i gospodina tate. Naravno, oni to nikada neće reći, dušek će uvek biti dole jer biti roditelj nije nešto što prestane da radi u toku života ALI! Biti dete je već malo drugačije. Znam ja da mogu da skočim ali da li bi trebalo? Nope! Ne bi trebalo. ŠKK!
Sedim na kafi sa poznanicom (tako se to sad zove kad nemaš spremnu pidžamu za nekoga kod kuće nego se samo viđate na kafama, to je tako kulturno) i pita ona mene u jednom trenutku koliko ste ti i dečko zajedno beše?
– pa biće sad u maju 6 godina mašala
– misliš bilo je u maju 6 godina?
– čekaj, sad je jun?
– da.
L O L ić. Bane i ja smo ove godine OBOJE zaboravili na godišnjicu. Jesmo evo stvarno. Nisam ja u fazonu da čekam da se on seti, da trepćem i cokćem, jok brate – ja se okomim istog trenutka, sednem dok ne presednem, međutim ovde nije bilo toga ko se setio. Niko se nije setio. Ja sam, naravno, pravo sa te kafe otišla u Uradi Sam da kupim onaj komplet šrafcigera sa podesivim nastavcima, onaj što ne moraš da vrtiš nego se sam vraća na položaj, e. Več duže vreme on priča o tome, a ja volim svaki trenutak kada se ukaže prilika da potrošim još malo para koje nemam – eto to će biti moj poklon njemu za godišnjicu od pre mesec dana. Smrt je neminovna, nema potrebe poštovati datume, možemo da slavimo šta god i kad god – btw srećan ti i rođendan. On je u istom ž sui šoke maniru dočekao vest da smo ups slučajno zanemarili činjenicu da se već 6 godina oko 6 popodne ja dovlačim do njega i seksi tonom ga pitam a šta ćemo da jeeedemoooo?
Što me dovodi do sledećeg.
Telo dvedesetosmogodišnjaka se ponaša malo drugačije od tela dvadesetjednogodišnjaka. Šok! Naime, prema najnovijim istraživanjima nameću se sledeća saznanja:
- Da bi bila zdrava, moraš zdravo da se hraniš.
- Da bi imala miran san i manje masno čelo, moraš da piješ dosta vode.
- Alkohol goji.
Naravno, ovo poslednje je bio last nail in the coffin. Desilo se da su me stvari koje najviše volim saterale u ćošak (sladoled, džin tonik, kajmak – ne obavezno ovim redom). Nisam bila “zgodna” od 2013. godine realno, ali i dalje sa sobom vučem onaj jedan šorts sa dubokim strukom iz 2011. u nadi da ćemo se nekad u životu ponovo družiti i selim ga sa sobom iz stana u stan, iz ormara u ormar i uvek je na dnu pa ga onako ovlaš pomazim dok biram koji džak mi se danas slaže uz vremensku prognozu. Ja jesam slatka, ali ima u meni još malo preostalog zdravog razuma pa sam zakazala sebi jedan termin kod nutricioniste – ja daću krv sreću suze i znoj postala je himna mog mladog života. Pet nedelja kasnije, mogu da se pohvalim sa 9kg manje, da ne ispadne da je ovo neka žalopojka. U šorts još uvek ne mogu da stanem, ali svi su izgledi da se i to desi do kraja leta. Svaka mi čast. Stvarno. BTW jel se piše šorts ili šorc? Pls RT!
Volela bih da u stilu jednog instagram motivatora sad kažem da je sve u vama i na vama, ali u ovom slučaju sve je u prelepom vereničkom prstenu koji zaustavlja krvotok na buckastim prstićima i tome da se ja prosto plašim osude venčanica koje očekuju da budu probane u čast našeg venčanja sledeće godine. Heeere comeees the briiide.
Finansijski gledano, I’m on the highway to hell. Road to nowhere. Born to be wild. To se za razliku od moje kilaže nije značajno promenilo od 2011., neke stvari su ipak konstantne. Postoji ta moja navika da u 3 sata/3000 dinara projektujem mnogo više nego što se može uraditi/kupiti za to vreme/novac, a postoji i taj neki studentski kredit čije postojanje uspešno ignorišem dugi niz godina pa ko izdrži više (rok je do 2020., ako se ne vidimo pošaljite mi cvet i paklicu cigareta sa mentolom u CZ).
Tu je i ta svadba i Pinterest tabla sa inspiracijom za dekorisanje dostojna jedne kćeri preduzetnika višeg srednjeg staleža iz Oklahome. Ja samo pinujem za sada, ja sam Srđanova kćerka iz Trstenika. Zakazala sam nam doduše servis klime za subotu da se bar grinja rešim kad već kredita ne umem/želim/mogu, feeling najodraslije!
A internet? INTERNET? Pa klinci su šou!
Iskreno, najbolje bi bilo kad bi moglo sve iz početka. Šalili smo se. Levo od Albukerkija smo skrenuli i trenutno smo na Tasmaniji. Ne želim da zvučim prepotentno ali ništa ovo ne valja. Jeste, šta ja znam, imam umirući blog i jedva namaknutih 6k pratilaca na Instagramu – slažem se. Ipak, reći ću šta mislim jer održavanje domena na godišnjem nivou košta bar toliko da jednom u 365 dođem i prospem šta mi je na duši.
Samo sam na trenutak skrenula pogled i eto ti ga influenser. Iz prioritetnog stanja šoka lagano sam odradila tranziciju ka boljem sutra – kada ništa više nije čudno. Sada kapiram da ima mnogo influensera, ima mnogo lajf koučeva, mnogo ljudi koji će vam pomoći da dobijete svajp ap opciju u najkraćem mogućem roku for as little as 50 evra (startna cena), a onda ćemo se svi zajedno uhvatiti za ruke i odskakutati u dugu. Ukratko, ne verujem vam ništa, kontent vam je ha-os, hvala na pažnji.
Inače, skroz sam slučajno danas ovde došla.
Nisam mogla ni šifre iz prvke da se setim. 485 spam komentara što od Anette koja misli da mi nisu dobre google analitike što od porn.way gospodina koji nudi vrhunski kvalitet klipova za odrasle (odrasle lol) za samo 4$ mesečno. I dok sam razmišljala o sasvim zadovoljavajućem kvalitetu besplatne pornjave, samo me je preseklo – šta je ovo kk?!
Do sledećeg javljanja, u nadi da me više nećete kontaktirati,
Lep pozdrav,
Marija